Hladno ceđeno ulje semena bundeve spada u grupu ulja visoke biloške vrednosti, zahvaljujući svom sastavu nezasićenih masnih kiselina, tokoferolima i tokotrinolima. Karakteristične je bolje, svojstvenog mirisa, ukusa i arome. Zbog svojih prijatnih senzorskih svojstava posebno je cenjeno kao gurmansko ulje za sladokusce. U kulinarstvu se koristi kao salatno ulje ili u vidu preliva za gotova jela od povrća i pečurki.
Hladno ceđeno ulje semena bundeve poseduje odličnu održivost i stabilnost, zbog visokog sadržaja vitamina E, od čega gama tokoferol čini 90 %. Bogato je antioksidantima, pa deluje antimikrovno i blokira slobodne radikale u organizmu. Fitosteroli iz bundevinog ulja, kao i nezasićene kiseline, povoljo utiču na reproduktivni sistem kod žena, održavaju horesterol uravnoteženim, povoljno utiču na crevnu floru i normalan rad bubrega. Delta-7-sterolima, koji pripadaju fitosterolima iz ulja semenke bundeve, pripisiju se blagotvorno dejstvo na regulaciju tonusa muskulature bešike, a time i na ublažavanju i prevenciji simptoma dobroćudnog povećanja prostate (BHP).
Vitamin E posebno gama tokoferol, karatoneidi, kojih ima u bundevinom ulju, su moćni antioksidanti koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala na koži i potkožnom tkivu, takođe štiti kožu od oštećenja. Hladno ceđeno ulje bundeve se ne koristi samostalno u nezi kože već u kombinaciji sa drugim uljima, a najčešće za suvu, stariju ili oštećenu kožu.
Obična tikva vodi poreklo iz centralne Južne Amerike. U Evropu su dospele posle Kolumbovih putovanja. Međutim, uljana tikvica se prvi put pojavila na teritoriji Štajerske u Austriji 80-tih godina 19 veka, po čemu se može zaključiti da je uljana tikva golica posebna forma tikve nastala u Evropi.