Ulje šargarepe obiluje vitaminima B, C, D i E, te sadrži više stotina karotenida, koji su vrlo moćni antioksidanti, a najzanimljiviji među njima je beta karoten, koji telo pretvara u vitamin A. Beta karoten štiti kožu od oksidacijskih oštećenja tokom izlaganja suncu, štetnog delovanja UV zraka. Ulje šargarepe stimuliše rast kože kao i njihovu obnovu.
Održava elastičnost kože, pomažući joj da ostane glatka, samim tim usporava starenje kože. Ulje šargarepe jača imunitet kože, pomaže u lečenju opekotina, psoriaze, ekcema i čireva. Ubrzava tamnjenje kože prilikom sunčanja.
Ulje šargarepe kao prirodan i vrlo blag izvor karotena i vitamina, gotovo je obavezan sastojak preparata za žensku intimnu higijenu, jer ubrzava revitalizaciju oštećenog epitela sluzokože vagine i sprečava pojavu bakterijskih i gljivičnih infekcija.
Tokom II svetskog rata, verujući da šargarepa leči noćno slepilo britanski artiljerci su svakodnevno koristili šargarepu u ishrani da bi noću mogli da vide nemačke avione i lakše ih obore. Taj urbani mit se vrlo brzo proširio među RAF-ove pilote.
Narandžasta šargarepa kakva je danas nastala je u 16 veku u holandiji, dotad je šargarepa bila bele ili žute boje. Za razliku od većine drugih vrsta povrća, šargarepa je hranjivija kad se jede kuvana nego sirova.
Šargarepa potiče sa prostora danjašnjeg Irana i Avganistana odakle se proširila na oblast Mediterana. Stari Egipćani su uglavnom koristili lišće šargarepe kao začin, stari Grci su je koristili u medicinske svrhe, dok su Rimljani počeli da je koriste u svakodnevnoj ishrani. S rimskim osvajačima i šargarepa se proširila po Evropi.