Ulje koštice kajsije

Opis

Hladno ceđeno ulje koštica kajsija bogato je oleinskom i linolna, nezasićenim masnim, kiselinama kao i vitaminima A, C i E. Poseduje dobru termustabilnost, pa se može koristiti za kuvanje i pečenje hrane, ali se najčešće upotrebljava kao salatno ulje.

Bogatsvo nezasićenim masnim kiselinama blagotvorno utiče na kardiovaskularni sistem i snižava loš holesterol.

Nega kože

Hladno ceđeno ulje koštica kajsija se lako apsorbuje i ne ostavlja mastan trag na koži, vrlo je blago i ne izaziva iritaciju na koži, što ga čini pogodnim i za upotrebu kod dece i trudnica. Hladno ceđeno ulje koštica kajsija ima sadžaj lipida sličan ljudskoj koži, to je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg ovo ulje izuzetno povoljno deluje na ljudsku kožu. Dubinski vlaži kožu, čineći je glatkom i sjajnom, te je naročito pogodno za suvu, dehidriranu, kožu. Ubrzava oporavak oštećenih slojeva kože, povećava elastičnost i čvrstoću kože, naročito u predelu lica, te je dragoceno sredstvo protiv bora. Odlična tekstura hladno ceđenog ulja koštice kajsija i činjenica da nije uzročnik alergijskih reakcija čine ga primenljivo za sve tipove kože. Čest je sastojak preparata za negu kože, s obzirom da jača njen folikul i čini je jačom.

Zanimljivosti

• Hladno ceđeno ulje koštica kajsija se koristilo još pre 3000 god p.n.e. u tradicionalnoj kineskoj medicini za lečenje čireva, hemoroida i tumora.
• U Ayuverdi se pored lečenja tumora koristilo i za lečenje disajnih organa.
• Po Staroegipatskim zapisima, Kleopatra je svoju lepotu dobrim delom dugovala svakodnevnoj upotrebi ulja koštica kajsije.
• U 17. veku ulje koštice kajsije se počelo koristiti i u Velikoj Britaniji i vrlo brzo je postala najpopularnija terapija protiv tumora, otoka i čireva.

Istorija

Ni danas se sa stoprocentnom sigurnošću ne može utvrditi postojbina Kajsije. Neki stučnjaci smatraju da je to Jermenija, a spominju se i Kavkaz, Japan, Korejsko poluostrvo, pa čak i Himalaji. Ipak, većina je sklona teoriji da potiče iz Kine, gde se proširila na Indiju, a iz nje dalje na zapad. Iz Persije u Evropu preneo ju je Aleksandar Veliki. Najstarije dokumentovano piće od kajsija potiče od starih Egipćana i zvalo se Amar Al-Din.