Ulje badema

Opis

Delikatesno ulje prijatnih senzorskih svojstava. Izvrstan ukus daje salatama i marinadama, a posebno se preporučuje u pripremanju poslastica, kolača i slatkog testa.

Nanosi se u tankom sloju na piletinu i ćuretinu pečenu na žaru pre serviranja. Hladno ceđeno bademovo ulje bogat izvor vitamina E, vitamina D, nezasićenih masnih kiselina i fitosterola. Jedna kašika bademovog ulja sadrži 5,3 mg vitamina E što je preko 25% preporučenog dnevnog unosa. Hladno ceđeno bademovo ulje ima vrlo blago, nežno, laksativno dejstvo te ubrzava metabolizam i poboljšava zdravstveno stanje digestrivnog trakta povećanjem nivoa korisnih crevnih bakterija. Nezasićene masne kiseline iz bademovog ulja pomažu u varenju i apsorbovanju hranljivih materija. Visok sadržaj vitamina A i D iz bademovog ulja jačaju naš imunitet, smanjuju loš a povećavaju dobar holesterol. Vitamin K iz bademovog ulja pomaže u regulisanju protoka krvi i vrlo je bitan za efikasno zgušavanje krvi.

Nega kože

• Hladno ceđeno bademovo ulje od svih ulja najdublje prodire u kožu i potkožno tkivo i ne ostavlja „mastan trag“.
• Opušta krute i umorne mišiće, ove osobine čine ga najpopularnijim i najviše korišćenim uljem za masažu.
• Vitamin E iz bademovog ulja hrani našu kožu, čuva je od UV zraka i pomaže u lečenju kožnih bolesti.
• Umiruje kožu, čini je glatkom i daje mesvilenkast osećaj koži.
• Poboljšava ten, daje koži sjaj, ublažava iritacije, pomaže kod ispucalih usana.
  Osigurava elastičnost kože pa se često koristi u trudnoći za prevenciju nastanka strija i celulita.
• Sprečava zadržavanje sebuma i nastanak akni i bubuljica jer smanjuje, čisti i otpušava pore.

Zanimljivosti

• Hladno ceđeno bademovo ulje je najpopularnije ulje za negu kože beba.
• Naime, hladno ceđeno bademovo ulje slično je sastavu masti koje bebe izlučuju da im koža i kosa budu zdrave.
• Bademovo ulje ima umirujuće dejstvo na ljudski organizam u više studija je potvrđeno da je izuzetno efikasno protiv bolova i da deluje slično kao aspirin.

Istorija

Badem potiče sa bliskog istoka odakle se proširio u Indiju i Egipat. Vremenom se sa bliskog istoka proširio po svim mediteranskim zemljama, a naročito je postao popularan u Italiji i Grčkoj. Stari Rimljani su na venčanjima na mladu i mladoženju bacali bademe kao simbol plodnosti. Ovaj običaj se kasnije proširio po većem delu Evrope, sasvim opravdano, jer je  savremena nauka  potvrdila da je badem vrlo bitan u ishrani, posebno za zadovoljavajući broj spermatozoida i njihovu pokretljivost.